Uncategorized

Šta je zdrava ishrana – iz ugla joge Danas, kada govorimo o zdravoj ishrani, često se susrećemo sa mnoštvom različitih pravila, dijeta i preporuka koje nas više zbunjuju nego što nam pomažu. Iako nauka o ishrani nudi korisne uvide, u praksi se često svodi na spiskove namirnica i opšta pravila koja ne uzimaju u obzir celinu čovekovog bića. Upravo tu joga i ajurveda nude drugačiji pogled – jednostavniji, ali dublji. U jogi, hrana nije samo ono što unosimo u telo. Ona je energija. Ona gradi ne samo naše fizičko telo, već i naš um, emocije i stanje svesti. Zato se kaže da je um sačinjen od najfinijih delova hrane koju jedemo. Hrana, dakle, nije samo materija – ona je prana, životna energija koja nas pokreće i oblikuje iznutra. Iz tog razloga, joga i ajurveda ne posmatraju hranu samo kroz njene sastojke, već kroz njen uticaj na naše unutrašnje stanje. Tako se hrana deli na tri kvaliteta: onu koja smiruje i čisti (satvična), onu koja pokreće i stimuliše (radžasična) i onu koja usporava i zamagljuje (tamasična). Međutim, ova podela ne postoji da bi nas ograničila ili stvorila osećaj krivice, već da bismo razvili svesnost o tome kako ono što jedemo utiče na nas. Jer ista hrana neće imati isti efekat na svaku osobu, niti u svakom trenutku života. Zato je možda najvažnije pitanje koje možemo postaviti sebi: da li moje telo može da svari ono što jedem? Varenje je ključ zdravlja. Nije presudno samo šta jedemo, već šta od toga naše telo zaista može da iskoristi. Da bi se hrana pravilno svarila, potrebna je ravnoteža digestivnih sokova, enzima i unutrašnje toplote organizma. Teška hrana zahteva snažan metabolizam, dok slabiji organizam traži jednostavniju i lakše svarljivu hranu. U jogičkoj tradiciji često se preporučuje kratko kuvana hrana, jer je prilagođenija našem sistemu za varenje. Uz nju se koriste prirodni dodaci poput korijandera, kardamona, cimeta ili anisa. Oni nisu tu samo zbog ukusa, već imaju ulogu da podrže varenje, delujući na način sličan enzimima u telu. Hrana tada postaje lakša, svarljivija i korisnija. Ishrana u jogi nikada se ne posmatra odvojeno od načina života. Ona je samo jedan deo šire celine koja uključuje san i kretanje. Ako ne spavamo dobro, ako smo pod stresom ili se ne krećemo dovoljno, ni najbolja ishrana neće dati potpune rezultate. Zdravlje se gradi kroz ravnotežu – kroz način na koji jedemo, odmaramo se i živimo svakodnevno. Jednako važno kao i šta jedemo jeste i kako jedemo. Kada jedemo brzo, u žurbi ili pod stresom, telo ne može pravilno da vari hranu. Kada jedemo svesno, polako, uz dobro žvakanje i bez prejedanja, proces varenja se prirodno poboljšava. U ajurvedi se čak preporučuje da se tokom obroka pije mala količina vode, kako bi hrana bila lakša za obradu i apsorpciju. Savremeni način života nas često odvaja od prirodnih ritmova. Jedemo van sezone, biramo hranu koja je dugo skladištena i vođena isključivo ukusom, a ne potrebama tela. Joga nas vraća jednostavnosti – lokalnoj, sezonskoj i svežoj hrani, kao i osluškivanju sopstvenog organizma. Zanimljivo je da joga ne insistira na strogim pravilima za sve. Ishrana se može razlikovati u zavisnosti od toga kakav život vodimo. Osoba koja je fizički aktivna može lakše svariti i težu hranu, dok neko ko vodi mirniji život treba da bude pažljiviji. Isto tako, kako se joga praksa produbljuje, potrebe tela se prirodno menjaju – često dolazi do smanjenja apetita i potrebe za jednostavnijom hranom. U osnovi, jogička ishrana nije dijeta. Ona nije skup zabrana i pravila. Ona je način da razvijemo odnos sa sobom. Da naučimo da slušamo telo, da prepoznamo kada smo zaista gladni, kada nam je dovoljno i šta nam zaista prija. Kada to počnemo da uviđamo, ishrana prestaje da bude opterećenje i postaje podrška. Nešto što nas hrani na svim nivoima – fizičkom, mentalnom i energetskom. Možda je zato najjednostavniji zaključak ujedno i najdublji: ne postoji univerzalno savršena ishrana. Postoji samo ona koja nas dovodi u ravnotežu. @sanjadodos Tekst inspirisan učenjima tradicionalne joge i pristupom Bihar School of Yoga.

Zašto ulagati u sebe? Zašto ulažemo u izgled, a ne u sebe? Zašto nam je danas toliko teško da učinimo nešto zaista dobro za sebe? Ili još jednostavnije i iskrenije pitanje – da li uopšte znamo šta je za nas dobro? Bez mnogo razmišljanja izdvajamo ozbiljne sume za frizure, farbanje, nokte, novu haljinu, četrdeset peti par cipela ili najnoviji iPhone. A pritom ne primećujemo ono što je očigledno. Ne vidimo da je lice uokvireno tom pažljivo farbanom kosom izgubilo sjaj. Da je koža starija nego što bi trebalo. Da su leđa iskrivljena i bolna. Da telo nosi teret viška kilograma i nedostatka kretanja. Ne primećujemo ni da smo sve nezadovoljniji sopstvenim životima. Preumorni smo, iscrpljeni. Partneri nas sve češće nerviraju, gubimo zajednički jezik, ponekad i sa decom. I dalje verujemo da će nam novi par cipela doneti sreću. Zašto nam je teško da ulažemo u sebe? Tržište danas nudi more sadržaja koji nas uče kako da mislimo, meditiramo, opustimo se, posvetimo sebi i zavirimo u srž svojih problema – bez odlaska na terapiju. Police knjižara prepune su literature iz psihologije i ličnog razvoja koja obećava zdravije navike, mirnije odnose, više radosti i smisla, a mi i dalje funkcionišemo na autopilotu. Idemo iz dana u dan. Iz meseca u mesec. Iz godine u godinu. Nesvesni onoga što se dešava u nama, a samim tim i sveta koji nas okružuje. Kada na lice nanesemo svu šminku iz drogerije i okitimo se kao novogodišnja jelka – odjednom izgleda savršeno, svetlucavo, blistavo. Nova frizura, novi nokti – kao da sve nestaje. Ulaganje u sebe nije trošak – već investicija Međutim, kada istu jednačinu stavimo na papir, izgovori da je mesečna članarina u joga studiju, plesnom studiju, pilates centru ili kreativnoj radionici previsoka – jednostavno padaju u vodu. Čak i ako su sve te članarine skuplje od jednog odlaska kod frizera – zar to nije novac potrošen na sebe? Štaviše, to nije potrošen novac. To je uložen novac. U svoje fizičko zdravlje U svoje mentalno stanje U upoznavanje sebe U priliku da otkrijemo talente i veštine za koje nismo ni znali da postoje Jer, koliko god banalno zvučalo, ispijanjem kafa u kafiću retko otkrivamo skrivene talente. Kako prekinuti začarani krug? Čoveku je danas izuzetno teško – gotovo neizvodljivo – da napravi taj mali korak ka zdravijem i kvalitetnijem životu. Pa naravno da je teško iskoračiti u tom pravcu kada se stalno reflektujemo ka onom što je spolja. Ka onom u izlozima. U ogledalima. U pogledima drugih ljudi. Umesto da reflektujemo ono što je važno – ono što se nalazi unutar nas. Sve dok je tako, bavićemo se frizurama, noktima i novim telefonima. A ono najvrednije – naše zdravlje, duševni mir, odnos sa sobom i drugima – ostaće u senci. Vreme je za promenu Ulaganje u sebe nije luksuz. To je osnova za sve ostalo. Zato vam predlažemo – sledeći put kada budete planirali mesečni budžet, zapitajte se: Šta sam ovo mesec uradila za sebe? Ne za svoju kosu, nokte ili garderobu. Već za svoje telo, svoj um, svoju dušu. Jer kada ste vi dobro – sve ostalo dolazi na svoje mesto. Želite da počnete? U Yoga studiju Bliss na Zvezdari, već godinama stvaramo prostor u kome možete bez osude i očekivanja zakoračiti na put ulaganja u sebe. Kroz praksu joge, učenje o disanju, meditaciju i svestan pokret – polako ali sigurno učimo da se okrenemo unutra. I verujte nam – rezultati su mnogo trajniji od bilo koje frizure. Pogledajte raspored časova → Upoznajte naše instruktore →

Kult lepote i naše telo danas Jala neti je prva i najpoznatija od šest šatkarmi – drevnih tehnika čišćenja iz Hata joge. Kada govorimo o jogi, ne mislimo samo na pokret ili fleksibilnost tela…Kada govorimo o jogi, ne mislimo samo na pokret ili fleksibilnost tela. Joga je skup tehnika koje, uz redovnu praksu, vode ka nečemu mnogo dubljem – fizičkoj ravnoteži, mentalnoj jasnoći i osećaju unutrašnje harmonije. Hata joga, kako je opisana u ranim joga upanišadama, predstavlja vrlo preciznu i sistematsku praksu. Jedan njen važan deo čine šatkarme – tehnike čišćenja tela (sanskrit: šat = šest, karma = radnja). Šatkarme obuhvataju šest grupa praksi prečišćavanja, čiji je cilj da pripreme telo i um za dublje joga tehnike poput pranajame i meditacije. Zašto su šatkarme važne? Cilj hata joge, a samim tim i šatkarmi, jeste uspostavljanje ravnoteže između dva glavna pranična toka u telu – ide i pingale. Kada su ovi tokovi u harmoniji, dolazi do fizičkog i mentalnog prečišćavanja, stabilnosti i jasnoće. Prema ajurvedi, šatkarme takođe pomažu u balansiranju tri doše: • Kapha – sluz • Pitta – žuč • Vata – vetar Neravnoteža doša, prema ajurvedi i hata jogi, može dovesti do raznih zdravstvenih tegoba. Zato se ove prakse koriste kao temelj – kako bi telo bilo čisto, protočno i spremno za bezbedno napredovanje na duhovnom putu. Šest šatkarmi hata joge Neti – čišćenje i prečišćavanje nosnih prolaza (jala neti, sutra neti) Dauti – tehnike unutrašnjeg čišćenja antar dauti – unutrašnje čišćenje širša (danta) dauti – čišćenje glave i usne duplje hrid dauti – čišćenje grudnog koša Nauli – masaža i jačanje organa abdomena Basti – prakse pranja i toniranja debelog creva Kapalabhati – tehnika disanja za prečišćavanje frontalnog dela mozga Trataka – svesno i postojano gledanje u jednu tačku, radi razvoja koncentracije Jala Neti – prva i najpoznatija šatkarma Danas se zadržavamo na Jala Netiju, jednoj od najčešće praktikovanih tehnika čišćenja. Jala Neti je jednostavan, ali veoma efikasan proces čišćenja nosa pomoću slane vode. Za ovu praksu koristi se posebna posuda – neti lota (neti pot), koja može biti izrađena od plastike, keramike, mesinga ili drugog materijala koji ne utiče na kvalitet vode. Voda treba da bude telesne temperature, a u nju se dodaje so u razmeri: 1 ravna kašičica soli na pola litra vode. So omogućava da osmotski pritisak vode bude jednak pritisku telesnih tečnosti, čime se sprečava iritacija sluzokože. Ako se tokom prakse javi peckanje ili bol, to je znak da je u vodi previše ili premalo soli. Koje su prednosti Jala Netija? Redovna praksa jala netija može doneti brojne benefite: uklanja sluz, prašinu i nečistoće iz nosa i sinusa omogućava slobodniji i dublji protok daha pomaže u prevenciji i ublažavanju problema respiratornog sistema(astma, bronhitis, upala pluća) olakšava simptome alergija, prehlada i sinusitisa može pomoći kod problema ušiju, očiju i grla(alergijski rinitis, polenska groznica, tonzilitis, adenoidi) kod dece može smanjiti disanje na usta opušta mišiće lica i ublažava nervne tikove Kako se izvodi Jala Neti? Napunite neti lotu pripremljenom slanom vodom. Stanite uspravno, stopala blago razmaknuta, težina ravnomerno raspoređena. Nagnite se lagano napred, zatvorite oči i opustite telo. Nagnite glavu u stranu i blago unazad, dišući isključivo na usta. Nežno postavite mlaznicu lote u gornju nozdrvu – bez sile. Nagnite lotu tako da voda ulazi u nozdrvu i izlazi kroz drugu. Kada polovina vode isteče, izvadite mlaznicu, vratite glavu u centar i lagano ispuhnite nos. Ponovite postupak na drugoj strani. Nakon završetka, veoma je važno temeljno osušiti nozdrve. To se može uraditi blagim pranajama ili pažljivim izdahom – bez snažnog duvanja. Ako se nos ne osuši pravilno, može doći do iritacije ili simptoma sličnih prehladi. Takođe, previše snažno duvanje može potisnuti vodu ka ušima. Važna napomena: Iako je jala neti izuzetno korisna tehnika, u određenim slučajevima može biti kontraindikovana. Jala neti se ne preporučuje osobama koje: • imaju hronična krvarenja iz nosa • imaju ozbiljne ili trajne poteškoće sa prohodnošću nosa U tim slučajevima savetuje se konsultacija sa stručnim licem pre započinjanja prakse. Za više informacija o šatkarmama, posetite Yoga Alliance. Saznajte više o idealizovanju tela u današnjem društvu –Telo kao hram na našem blogu ili pogledajte raspored časova.

Hatha joga? Kada danas čujemo reč „joga“, najčešće odmah pomislimo na hatha jogu. To je oblik joge koji je postao najrasprostranjeniji i najpoznatiji širom sveta. Većina ljudi prvi kontakt sa jogom ostvaruje upravo kroz fizičku praksu — asane, položaje tela, istezanje, disanje i relaksaciju. Zbog toga se često stvara utisak da je joga samo vrsta fizičkog vežbanja ili način da telo postane fleksibilnije i snažnije. Zato mi se čini da iznova ponavljam kako joga nije samo vežbanje i nisu samo položaji.   Važno je da je razumemo drugačije – kao celovitu praksu i duboku nauku o čoveku. I dalje viđam mnogo reklama za časove joge koje prikazuju „savršena tela“, zahtevne položaje i ideju da joga mora izgledati estetski savršeno. Ali hatha joga nikada nije bila zamišljena kao takmičenje u fleksibilnosti niti kao performans tela. U svojoj suštini, hatha joga je sistem za balansiranje i harmonizaciju čitavog ljudskog bića.   Reč ha simbolizuje sunčevu energiju, a tha mesečevu. Hatha joga predstavlja usklađivanje tih suprotnih sila u nama – aktivnosti i pasivnosti, napora i prepuštanja, tela i uma, snage i smirenosti. Ona je metoda kojom usklađujemo čitavo svoje biće – telo, energiju, um i emocije.   Prvi sloj iskustva: telo Kada ljudi počnu da praktikuju jogu, najpre primete fizičke koristi: telo postaje snažnije i pokretljivije, disanje se produbljuje, bolovi se smanjuju, a san postaje kvalitetniji. Ali to je samo prvi sloj iskustva. Kroz praksu asana oslobađamo napetosti koje telo dugo nosi. U telu se skladišti mnogo stresa, umora i potisnutih emocija.   Kada počnemo da se krećemo svesno i da dišemo dublje, telo polako počinje da otpušta te duboke tenzije. Dah kao most između tela i uma Disanje u jogi ima posebno mesto. Način na koji dišemo direktno utiče na nervni sistem i stanje uma.   Kada je dah plitak i ubrzan, um postaje nemiran. Kada naučimo da dišemo sporije i dublje, nervni sistem počinje da se umiruje, a telo prelazi u stanje regeneracije i oporavka. Hatha joga zato ne deluje samo na mišiće i zglobove. Ona utiče na čitav organizam — cirkulaciju, hormone, unutrašnje organe, kičmu, mozak i energetski sistem tela. Njen najdublji efekat je upravo promena unutrašnjeg iskustva čoveka. Postajemo smireniji, stabilniji i prisutniji.   Reakcije na stres se menjaju. Um više nije stalno rasut i napet. Učenje dubokog odmora Mnogi od nas danas žive pod velikim pritiskom i zapravo ne znaju kako da se istinski odmore. Čak i kada telo miruje, um nastavlja da radi. Hatha joga nas uči kako da duboko relaksiramo i telo i um. Kada se to dogodi, prirodne sposobnosti organizma za regeneraciju počinju da se bude.   Telo zna kako da se obnavlja – potreban mu je samo pravi unutrašnji prostor za to. Više od fizičkog tela: slojevi našeg bića U jogi kažemo da čovek nije samo fizičko telo. Postoji više slojeva našeg bića koje nazivamo koše – omotači. Prvi omotač je annamaya koša – fizičko telo koje možemo videti i dodirnuti. Drugi je pranamaya koša – energetsko telo, nivo životne energije ili prane.   Treći je manomaya koša – mentalni i emocionalni nivo, mesto naših misli, emocija, reakcija i unutrašnjih obrazaca. Zatim dolazi vijnanamaya koša – nivo intuicije, unutrašnje mudrosti i dubljeg razumevanja. Najdublji sloj je anandamaya koša — omotač unutrašnjeg mira, celovitosti i duboke povezanosti sa sobom. Kada praktikujemo asane, pranajamu, relaksaciju i meditaciju, ne utičemo samo na telo. Delujemo na sve te nivoe istovremeno. Zato se ponekad nakon časa osećamo lakše, mirnije ili kao da se nešto duboko promenilo u nama, iako možda fizički nismo radili ništa intenzivno.   Šta znači pravo zdravlje? Pravo zdravlje u jogi ne znači samo odsustvo simptoma. Ono znači harmoniju tela, energije, uma i unutrašnje svesti. Zato hatha joga nije samo fizička disciplina. Hvala i Pozdrav,

Kult lepote i naše telo danas Živimo u kulturi koja neguje kult lepote. Fizički izgled, lepota i spoljašnost visoko su rangirani na lestvici vrednosti i čini se da je jedina lepota koja postoji, ona propisana putem moćnih medija. Čini nam se nemogućim uklopiti u te standarde. A istina je da manje od 5% ljudi ima telo koje odgovara tim standardima i oni se nameću svugde. Ako nismo zadovoljni svojim izgledom i ne osećamo se dobro u svom telu, skloni smo samokažnjavanju. Najčešće tako što se iscrpljujemo vežbanjem ili uskraćujemo sebi hranu. I kada ne postignemo željene rezultate ulazimo u novi krug negativnih osećanja koja vode u sve dublje probleme. Telo kao hram: više od fizičkog izgleda Telo se sastoji od više slojeva. Pa tako osim fizičkog, vidljivog tela, postoje i suptilna energetska tela. Pozitivan i zdrav odnos prema svom telu počinje osvešćivanjem te suptilne dimenzije tela. To će pomoći da se umanji zaokupljenost fizičkim izgledom. Joga je filozofija koja telo posmatra upravo tako – kao hram duše, kao dragoceno sredstvo koje nas nosi kroz život i kroz različita iskustva u kojima duša uči i razvija se. Joga u eri instagram standarda Međutim, ni joga kao disciplina nije ostala imuna na današnje trendove. Tako danas na temu joge najčešće vidimo atraktivno, mlado, mršavo i gipko telo koje može da izvodi najneverovatnije položaje. Sa takvom idejom o jogi, onima čija tela nisu takva potrebna je ogromna hrabrost da se odluče da dođu na čas joge. Ali ako se oduprete takvoj slici i postanete redovni na časovima, videćete da je realnost sasvim drugačija. Da je na običnom času joge prisutan pravi život, prava, različita tela, svih oblika i veličina. Vežbanje bez ogledala i takmičenja Joga je disciplina u kojoj razvijamo svesnost radeći sa telom, umom i emocijama. Otkrivamo jednu dublju dimenziju našeg bića, otkrivamo snagu i lepotu koja postoji u svakom od nas. Na jogi nema ogledala. Ova praksa nas ne ohrabruje da se upoređujemo ili takmičimo sa drugima, već da prihvatimo sebe onakvim kakvi jesmo u ovom trenutku – jer nam ne treba ništa dodati i ništa oduzeti. Put ka samoprihvatanju i samopoštovanju Vremenom menjamo program u glavi koji imamo: „nisam dovoljno lepa/lep, debela/o sam, imam preveliko ovo ili ono“. Ova praksa nam pomaže da razvijamo samopoštovanje uz sve „nedostatke“ koji se ne uklapaju u propisani ideal, kako na fizičkom planu, isto tako, a što je možda još važnije, i na emotivnom i mentalnom planu. Ona nas menja i oblikuje u bolja bića ukoliko to dopustimo.